„Odgovorno kockanje: Zašto operater uvek ignoriše zabrinutost igrača?“ (strana 3)

Naravno, a to je o razmeni mišljenja na konstruktivan način i smanjenju razlika između očekivanja i prakse u ime veće koristi zajednice.

Znate, voleo bih da možemo da naredimo svakom operateru da obezbedi dugme za paniku i naknadno trenutno zatvaranje naloga, ali ne postoji takav organ koji je sposoban za to, jer je poslovanje glavni deo igre i stoga operateri, kao i tela za licenciranje, odlučuju kako žele da postupaju sa zavisnim igračima uprkos onome što je napisano. To je razlika između teorije i prakse. U našem slučaju, naša teorija se susreće sa našom praksom, iako razumem da je zbunjujuće jer drugi možda imaju to podešeno, pa, na svoj način.