Uzroci
Kockarske
Zavisnosti

Zašto kockanje izaziva toliku zavisnost i kako se zavisnost razvija

Kockanje ima mnogo lica. Sa jedne strane, kockanje može biti neverovatno interesantan vid zabave, sa druge strane može da izazove ozbiljnu zavisnost. Neki ljudi mogu uživati u kockanju na opušten i zdrav način, dok neki ljudi mogu postati beznadežno zavisni bez šanse da se izbore sa bolešću.

U ovom članku, istražićemo zašto kockanje izaziva zavisnost, koji su razlozi za razvijanje te zavisnosti i zašto su neki ljudi podložniji istoj u odnosu na druge.

Tabela sadržaja:

Tipovi kockara i rizici za razvijanje zavisnosti od kockanja

Zašto neki ljudi mogu da uživaju u kockanju kao bezbrižnoj zabavi, ali drugi ljudi razvijaju opasnu zavisnost? Ovo se može objasniti činjenicom da različiti ljudi doživljavaju kockanje na različite načine. Robert L. Custer, M.D., jedan od pionira u oblasti lečenja patološkog kockanja, prepoznaje šest tipova kockara.

  1. Profesionalni kockari
  2. Antisocijalni kockari
  3. Povremeni društveni kockari
  4. Ozbiljni društveni kockari
  5. Kockari koji traži olakšanje i beg od stvarnosti
  6. Kompulsivni kockari

Beleška: Još od publikacije Custer teorije iz 1980-tih godina, problematično kockanje je prepoznato kao bolest zavisnosti, za razliku od ranije kada je smatrano kompulsivnim ponašanjem. I pored toga, Custerova tipologija problematičnog kockanja ostaje veoma aktuelan i do današnjeg dana.

Svaka grupa ima svoje razloge zašto se kocka, što direktno utiče na to da li će određena osoba razviti zavisnost od kockanja.

1. Profesionalni kockari

Za profesionalne kockare, kockanje nije aktivnost koju oni smatraju zabavom ili uživanjem. Kockanje je njihova profesija, i njihov glavni izvo prihoda. Ovaj tip igrača nije vrlo česta pojava u online kazinima, jer su igre konfigurisane na takav način da favorizuju kazino. Ipak, igrači koji profesionalno iskorišćavaju bonuse ili broje karte na blekdžeku mogu biti relevantna podkategorija tipa profesionalnih kockara.

Beleška: Najčešći primer profesionalnog kockara su profesionalni poker igrači. Sasvim je moguće ostvariti profit igrajući poker, jer igrači igraju jedni protiv drugih, umesto da igraju protiv kazina. Bez obzira na izrečeno, potrebno je puno vremena i odricanja da bi se postao profitabilni poker igrač.

Profesionalni kockari imaju male šanse da razviju zavisnost od kockanja. Oni se kockaju na logičan i sistematičan način, sa jasnim planom i strategijom. Njihovi razlozi zašto se kockaju, su takođe vrlo drugačiji od razloga koji imaju društveni kockari.

2. Antisocijalni kockari

Kao i profesionalni kockari, antisocijalni kockari takođe na kockanje gledaju kao način da zarade novac. Ipak, za razliku od profesionalnih kockara, ovi kockari imaju tendenciju da koriste nelegalne metode kako bi napravili profit. Ovi igrači traže način kako da ostvare prednost u odnosu na kazino i ne boje se da prekrše zakon kako bi stigli do cilja. Koriste nameštene mečeve u sportskom klađenju, obeležavaju karte u kazino igrama i tako dalje.

Antisocijalni kockari obično ne razvijaju zavisnost od kockanja. Ali oni mogu da iskoriste kockarsku zavisnost kao izgovor ako if njihove ilegalne aktivnosti stave u neprijatnu situaciju.

3. Povremeni društveni kockari

Povremeni društveni kockari gledaju na kockanje kao na formu zabave. Često učestvuju u aktivnostima koje su vezane za kockanje sa svojim prijateljima, koriste kockanje kao vid društvenog zbližavanja, kao način da se distanciraju od svakodnevnog života i kao vid relaksacije.

Kockanje nema posebno negativnog uticaja na ovaj tip igrača. Njihov porodični, socijalni i život na poslu nikako nije pogođen njihovim hobijem. U poređenju sa drugim tipovima kockara, ovi kockari imaju balansiran i zdrav odnos prema kockanju.

4. Ozbiljni društveni kockari

Kao što i samo ime indicira, ovi igrači su vrlo srodni sa „neozbiljnim" povremenim kockarima, ali su mnogo više posvećeni. Kockanje je jedna od najzastupljenijih vrsta zabave i jedan od najčešćih načina na koji ozbiljni društveni kockari provode svoje vreme. Ali je i dalje niže na listi prioriteta od familije, prijatelja, katijere i tako dalje. Oni mogu da kontrolišu svoje kockarske navike.

5. Kockari koji traži olakšanje i beg od stvarnosti

Dok povremeni i ozbiljni društveni kockari igraju da bi se zabavili, kockari koji traže olakšanje i beg od stvarnosti koriste kockanje da bi blokirali sve negativno u svom životu. To može biti bilo šta, osećanje dosade, samoće, besa ili depresije. Ako mentalno stanje igrača postane gore i ne postoji zdrav način da se nosi sa tim negativnim emocijama, njegove kockarske navike će se vrlo verovatno pokvariti takođe. U najgorem slučaju, mogu postati zavisnici.

6. Kompulsivni kockari

Kompuslivni kockari (takođe poznati kao problematični kockari ili zavisnici od kockanja) nemaju kontrolu nad svojim kockarskim navikama. Kockanje je najvažnija stvar u njihovim životima i spremni su da plate svaku cenu i da žrtvuju bilo šta kako bi se kockali. Kockanje ima izrazito negativan uticaj na njih.

U narednom delu članka specijalno ćemo se fokusirati na ovaj tip kockara - kompulsivne, problematične i zavisne kockare.

Da li je sve u novcu?

Ukratko, ne, nije se u novcu. Kada su ljudi po prvi put izučavali problematično kockanje, neki su smatrali da je novac glavni pokretač i glavni problem kod osoba koje imaju ovu bolest zavisnosti. Ali vremenom, naučni radovi su pokazali da to u većini slučajeva nije tako. A zabluda, da su zavisnici opterećeni sa vizijom bogatstva i raskalašnog života je ne samo netačna, nego i škodi pojedincima koji su u problemu.

Ne kažemo da novac ne igra vrlo bitnu ulogu u životu nekoga sa problematičnim kockarskim navikama, ali to nije izvor njihove nesrećne bolesti zavisnosti takođe. O razlozima koji dovode do bolesti zavisnosti bavimo se u narednim sekcijama ovog članka, odnosno biološkim faktorima i psihološkim faktorima.

Finansijski ciklus problematičnog kockara

Ali pre toga, pogledaćemo kako problematično kockanje utiče na finansijsku stabilnost individue. Finansijski ciklus koji ćemo ovde prikazati je široko prihvaćen, a napravio ga je Dr. Henry Lesieur. Primetite li neku od spomenutih tendencija kod sebe, predlažemo da pročitate naš članak o dijagnosticiranju problematičnog kockanja i simptomima kako bi bili sigurni da ne razvijate neku od potencijalno opasnih navika.

Bitno je primetiti da se finansijski ciklus, naziva „ciklusom" sa razlogom. Može se posmatrati kao spirala koja se ponavlja zauvek, ali svako ponavljanje dovodi problematičnog igrača u sve gore životne situacije dok na kraju ne dotaknu dno. Ovaj ciklus se može prekinuti, ali najidealnije bi bilo da se to desi kada osoba sa problemom zatraži pomoć. Ipak, ako se ne tretira na pravi način može da dovede do tragičnih posledica.

1. Obilje finansija koje su zaparavo „omogućivač" kockanja.

Na samom početku, kockar ima dovoljno novca da se kocka koliko god on to želi. Njihove opklade su najviše u tom momentu. Ovo je posebno opasno za igrače koji su stvorili „otpor" prema nižim opkladama i naprosto ne mogu doživeti isto uzbuđenje ako se ne klade sa velikim iznosima. Osoba koja ima težak slučaj zavisnosti od kockanja može sav svoj novac koji poseduje vrlo lako da sagori u samo nekoliko dana, a čak u nekim slučajevima u svega nekoliko sati, dok jur taj adrenalinski ugođaj.

2. Smanjenje finansija kao inhibitor kockanja

Pre ili kasnije, problematični kockar počinje da ostaje bez novca, iako nije kompletno švorc. Osećaja anksioznosti, kajanja i melanholije su vrlo česta u ovom stadiumu ciklusa. Koncept "vijanja gubitaka" takođe pokazuje svoju ružnu glavu u ovom trenutku. Igrači sa problemom osećaju potrebu da povrate sav izgubljeni novac, ali te se jako retko dešava i obično se završava time da još više novca bude izgubljeno.

3. Nedostatak novca kao izvor duga i egzistencijalnih nevolja

Ovaj deo ciklusa nastaje onda kada igrač sa problemom u potpunosti izgubi sav novac. Osećanja anksioznosti i melanholije sasvim razumljivo prerastaju u očaj i poneka čak i deporesiju. U zavisnosti o ozbiljnosti stanja u kom se kockar nalazi i snage volje, igrač može biti u mogućnosti da u potpunosti prekine sa kockanjem određeni kraći vremenski period. Međutim, to može postati vrlo teško, jer kockari sa ozbiljnim problemom mogu osećati slične probleme kao da prolaze kroz krizu od manjka opojnih droga kada se prestanu kockati.

Ciklus se završava i resetuje, kada igrač dođe do novca kojim se može kockati. Taj novac može dolaziti iz raznih izvora, recimo od mesečne plate što je najmanji problem, do nekih vrlo problematičnih načina kao što su pozajmljivanje novca od familije, prijatelja, ali i zelenaša. Neki čak počnu da se bave kriminalnim radnjama kako bi došli do novca.

Šta uzrokuje i produbljuje zavisnost od kockanja?

Kada se govori o bolestima zavisnosti, vrlo je bitno shvatiti da se one nikada ne razvijaju zbog samo jednog faktora. Oni su kombinacija sličnih faktora koji kreiraju kompleksnu mrežu okidača, prisila i želja, koje rezultiraju problematičnim ponašanjem kao krajnjim ciljem. Ovi faktori mogu biti podeljeni u sledeće grupe: biološki, psihološki, socijalni i duhovni uticaj. Ovaj koncept je takođe poznat kao Bio-Psiho-Socijal-Duhovni Model Zavisnosti.

Za zavisnost of klađenje, mi ćemo se fokusirati na prva dva tipa faktora: biološke i psihološke. Oni su podržani konkretnim dokazima i mogu se kriviti za većinu problema koji se javljau zbog problematičnog kockanja. Rešavanjem nekih koncepata ove bolesti, potrudićemo se da razbijemo neke zablude i da na bolji način unesemo više razumevanja u ovaj razgovor.

Biološki faktori

Neki ljudi su definisali zavisnost kao "hroničnu bolest mozga". Ali ova definicija je previše jednostavna. Takođe, ova definicija može da utiče na kockara, koji pretpostavlja da je „bolestan" i da ne može učiniti ništa povodom toga. Ovo je naravno, apsolutno pogrešan pristup. Ali ova definicija nam daje nekoliko interesantnih informacija.

Prvo, otprilike 50% zavisnosti je bazirano na ličnoj biologiji. Sa druge strane, ideja da se ljudi navuku na supstance i aktivnosti je tehnički netačna. U stvarnosti, oni postanu zavisni na hemikalije koje luči njihov mozak kao odgovor na spoljašnje stimulanse. Takođe, ljudi sa zdravim mozgom lakše razvijaju bolesti zavisnosti od onih koji imaju psihološke poremećaje. Ljdski mozgovi su „programirani" na taj način da traže ponavljanje ugodnih aktivnosti i iskustava. To su stvari koje nam pomažu da preživimo, kao što su jelo, piće i pravljenje beba. Psiholozi i biolozi zovu ove radnje "motivisanim ponašanjem".

Ipak, mozak može da se adaptira na nove stimulanse i čak i da počne da ih tretira kao jednako bitne, ako ne i bitnije, od onih koje smo već naveli. Ovo je biološki proces tokom kojeg osoba razvija svoju zavisnost. Kako zavisnost počne da napreduje, nadalje utiče na mozak i čak pravi psihološke promene u strukturi istog. Ukupno, postoji šest krivaca u ovom procesu:

Tri dela mozga:

  • Cerebralni Korteks
  • Amygdala
  • Hypothalamus

Tri hemikalije u mozgu:

  • Seratonin
  • Dopamin
  • Norepinephrine

Cerebralni Korteks

Promene u cerebralnom korteksu rezultiraju ka povećanju tendencija prema impulsivnom i kompulsivnom ponašanju. Ove promene su razlog zašto osobe sa zavisnošću ne mogu da donose pametne i zdrave odluke. Umesto toga, oni se ponašaju na rizičan i nezdrav način.

Amygdala

Amygdala se povezuje sa iskustvom i emocijama. Pozitivna i negativna iskustva kreiraju asocijacije koje pomažu mozgu da anticipira šta će se tek dogoditi. Na primer, igrač koji se kocka svake srede nakon što završi sa poslom i nakon što ruča u svom omiljenom restoranu. Njihov mozak očekuje ovakvo ponašanje da se ponavlja svake nedelje i tako formira naviku.

Ali ako igrač odluči da prestane sa kockanjem i nastavi da ponavlja svoje rutine samo bez kockanja, osetiće simptome krize, jer će njihov mozak da očekuje nalet dobrih osećanja. Iz tog raqzloga kockanje može da utiče na osobu da se vrlo lako vrati svojim starim lošim navikama.

Hypothalamus

Hypothalamus je usko povezan sa ljudskom mogućnošću da se nosi sa stresom. Mnogi kockari, problematični i oni manje problematični, koriste kockanje kao mehanizam sa kojim se bore protiv stresa i stresnih situacija. Nažalost, bolest zavisnosti smanjuje mogućnost osobe da se nosi za stresom efikasno. To formira strašan krug u kom zavisnik traži u kockanju način da se nosi sa različitim nivoima stresa. Prevelika popustljivost prema sebi kada je kockanje u pitanju, dovodi igrače do teških situacija, koje kreiraju dodatni stres. Ali ako se kockanje prekine, naknadni problemi mogu da dovedu do još više stresa.

Seratonin

Za serotonin, kao suprotnost dopaminu, se smatra da je istinska "hemikalija sreće". Niski nivoi seratonina izazivaju melanholiju i čak depresiju. Ljudi koji su zavisnici često imaju velike promene raspoloženja. Seratonin se takođe povezuje sa motivacijom i ponašanjima koja se vezuju za motivaciju (jedenje, pijenje itd.). Problematični kockari imaju abnormalnosti u nivou seratonina, što može dovesti do problema sa motivisanim ponašanjima (na primer, zaboravljanje da se jede ili ostajanje celu budan bez sna zbog kockanja).

Zanimljivo, seratonin je povezan sa simptomom „jurenja gubitaka", tendencijom koja se može naći kod svakog tipa kockara na svetu. Seratonin i dopamin izgleda čine igrače manje osetljivim na gubitke, odnosno na osećaj razočarenja. Kada igrač uđe u lošu seriju, normalno je da prekine sa kockanjem. Sa druge strane, kockar koji je postao bezosećajan na negativna osećanja koja su povezana sa gubitkom novca , će nastaviti sa igrom mnogo duže.

Dopamin

Dopamin je vrlo čvrsto povezan sa procesima koji su u sprezi sa amygdala delom mozga. Suprotno popularnom mišljenju, dopamin nije „srećna hemikalija", već upravlja sistemima nagrađivanja u našem mozgu. Izvođenjem akcije koja se smatra "poželjnom" oslobađa se dopamin u mozgu. Ovakav nalet hemikalija često se doživljava kao blaženi osećaj, zbog čega se ljudi osećaju primorani da ponove ovo ponašanje. Dok se kockaju, i rekreativci i problematični kockari imaju više nivoe dopamina nego što je normalno.

Beleška: Dopamin je posebno interesantan kada se gleda kontkest zavisnosti. Ljudi sa Parkinsonovom bolešću, koja se dobija zbog dopamin sistema koji ne funkcionišu, su najpodložniji razvijanju ove vrste zavisnosti. Još uvek se istražuje pun obim važnosti dopamina.

Noradrenalin

Noradrenalin je hemikalija koja priprema i motiviše telo i mozak za akciju. Povećava budnost i uzbuđenje i pomaže pri pohranjivanju i ponovnom prizivanju osećanja. Takođe izaziva nemir i stres. Naravno, najviši nivoi se osećaju prilikom opasnih situacija, kada instinktivno ponašanje uključuje svoje alarme.

Zanimljivo, i problematični i neproblematični kockari imaju viši nivo noradrenalina kada se kockaju. To bi moglo biti razlog da se toliko igrača potpuno uroni i izgubi dok se kocka. Pored toga, hemikalija je povezana sa relapsima, senzibilizacijom nagrade (kada se osoba progresivno više uzbuđuje istim stvarima), pažnjom i senzacijom.

Psihološki faktori

Kao što smo već napomenuli, zavisnost je kompleksan sistem međusobno povezanihfaktora koji se zovu Bio-Psiho-Socijalno-Duhovni Model Zavisnosti. Ali zečija rupa je mnogo dublja nego se to misli na prvi pogled. Svaki faktor ima svoje podele i pristupe. Ovo se odnosi i na psihološke aspekte zavisnosti takođe.

Specijalisti su pokušali da nađu jedan psihološki pristup koji objašnjava zavisnost od kockanja na direktan način, ali nisu uspeli. Najbolji i najprihvaćeniji u teoriji je "integrisani model" koji su napravili psiholozi Blaszczynski i Nower.

Integrisani model priznaje primenjive istine iz drugih psiholoških teorija (učenje, kognitivne, zavisnost, osobnost i psiho-analiza) i povezuje tačke među njima da kreira sveobuhvatnu teoriju. U ovom slučaju, Blazczynski i Nower podelili su problematične kockare na tri različite kategorije na osnovu potencijalnog rezonovanja koje stoji iza njihove zavisnosti:

  • Emocionalno ranjivi kockari
  • Bihevioralno uslovljeni kockari
  • Kockari na biološkom nivou

Ova teorija prihvata da svi problematični kockari pokazuju slične simptome nezdravih navika, ali glavno poreklo ovih tendencija je vrlo različito. Bez obzira na to, istraživači ističu da su višestruki aspekti, poput spoljnih faktora, centralne uloge uzbuđenja igrača, kondicioniranja (procesi učenja koji uzrokuju da osoba reaguje na nešto na specifičan način, poput osećaja snažne želje za igranjem slotova čim čuje specifičnu muziku slotova) i kognitivne distorzije (iluzije) pojavljuju se u sve tri kategorije.

Emocionalno ranjivi kockari

Emocionalno ranjivi kockari igraju kako bi pobegli od negativnih stvari u svom životu. Ovaj tip kompulsivnog kockara je obično emocionalno uznemirena, ima slabe sposobnosti prevladavanja i socijalno su izolovani i imaju nizak nivo samopoštovanja. Najbolji način da im se pomogne je kroz savetovanje i lečenje osnovnih emocionalnih oštećenja, a takođe im se pomaže u stvaranju zdravijih veština suočavanja.

Bihevioralno uslovljeni kockari

Ovaj tip kockara je upetljan u svoja kompluzivna ponašanja. ONi su vrlo podložni svakodnevnim okidačima i vrlo često ponavljaju svoja ponašanja iznova i iznova. Konsultacije za treniranim profesionalcima su obično najbolji način da se ovakvi kockari odviknu od ovakvih ponašanja.

Kockari na biološkom nivou

Ovi igrači su žrtve svog biološkog „spajanja". Genetski i neurohemijski faktori rezultiraju uskoro konstantnoj potrebi za stimulacijom i impulsivnim akcijama. Medikamenti, zajedno sa terapijom, mogu pomoći kockarima da prestanu biti robovi svojih navika i pomoći im da donose bolje odluke.

Kako dizajn igre utiče na razvijanje zavisnosti

Kazina, uopšte, imaju vrlo jasne planove sa igračima. Glavni cilj svih kazina kako tradicionalnih, tako i online je da zadrže igrače da igraju što duže i da troše što više novca. U idelnoj situaciji, kockar odlazi iz kazina zadovoljan i sa željom da dođe ponovo. Ovo je poznato kao „ubrzavanje produktivnosti kockanja". U stvarnosti, ovo znači „povećanje broj opklada koje igrač postavi tokom vremena".

Tradicionalna kazina imaju jasnu prednost u odnosu na njihove online konkurente. Zahvaljujući tome da su igrači fizički prisutni, kazino ima više šansi da utiče na igrače kroz zaposlene, izgled kazina i dekoracije. Ali i online kazina imaju specijalne tehnike koje se igračima uvlače pod kožu.

Neke od najpopularnijih igara, ali i aplikacija su inspirisane online kockanjem. Uzmite na primer Candy Crush, koji su svi igrali pre par godina, je zapravo igra koja je inspirisana kockanjem. Socijalne mreže kao što su Instagram i Facebook funkcionišu slično kao slot mašine. O, a Tinder? Nemojmo o tome ni počinjati pričati!

Hajde da pogledamo i diskutujemo o različitim tehnikama koje dizajneri igara koriste da „zalepe" igrače za mobilne i laptop ekrane i da im izvuku teško zarađen novac.

1) Tokenizacija

Tokenizacija je kada vi menjate platnu valutu za nepto drugo što predstavlja novac. Samo zamislite svoj standardni poker čip. Ova tehnika je korišćena u mnogim online i tradicionalnim kazinima, jer kreira „mentalnu distancu" jer se ne shvata prava vrednost čipa. Ovo čini da bude lakše da se kladi i troše čipovi bez da se razmišlja koliko se novca zapravo troši.

2) Igrofikacija

Kao što ime sugeriše, igrofikacija svoju inspiraciu uzima od mlađeg brata kockanja, video igara. Ove tehnike dolaze u velikom broju oblika i formi. Neka online kazina imaju tabele uspeha kako bi motivisali igrače da se takmiče među sobom, da onda više rizikuju i naravno troše više. Druge tehnike uključuju malo više igara koje zahtevaju umeće i kreirtaju osećaj kod igrača da su eksperti, kako bi im podigli raspoloženje i osećaj zadovoljstva.

Takođe, postoje i tehnike koje se ne mogu često videti izvan tradicionalnih kazina. Na primer, kratko vreme koje se mora čekati kako bi se dopunili žetoni, ili plaćanje manjeg iznosa kako bi se nastavilo igranje odmah.

3) Lak pristup različitim igrama

Sam koncept je vrlo jednostavan. Naime, igrač ima lagan pristup mnogim različitim tipovima i vrstama igara bez potrebe da otvara novi tab na brovseru ili novi sajt. Ljudi obično postanu vrlo lenji, pa čak i tako mala radnja kao što je otvaranje novog sajta ih može demotivisati i udaljiti od igranja.

4) Nesigurnost dobijanja nagrade

Takođe poznat kao „varijabla neizvesnosti i odnos nesigurnosti", ova tehnika je razvijena prema teorijama o B.F. Skiner (čuveni kreator Skiner Kutije, koju je on uporedio sa slot mašinom). Njegovo istraživanje pokazalo je da ljudi doživljavaju jače reakcije kada nisu sigurni da li će pobediti ili ne. Očekivanje rezultata kreira neizvesnost, koja nestaje tak kada se vidi rezultat.

Iz tog razloga je kockarska industrija shvatila da može motivisati kockare da igraju više i brže tako što im omogućava česte situacije gde skoro pogađaju ili dobijaju sitne nagrade. Osoba koja očekuje da će uskoro dobiti veliku nagradu, vrlo retko će prestati da se kocka.

5) Porazi prerušeni u dobitke

Poznazi po nazivom "lažne pobede", su zapravo porazi prerušeni u pobede, kao na primer na slot aparatima sa velikim brojem isplatnih linija i načina za dobitak. Mnogi slotovi imaju 25, 50, ili čak 100 načina da se ostvari dobitak, što u očima igrača povećava šanse za dobitkom.

Psihologija iza ovog koncepta je da će igrač sigurno dobiti jer postoji više načina za dobitke. Naravno, igrači ne pobeđuju stalno. Zbog toga igrači se klade više i nastavljaju da igraju jer osećaju da ostvaruju dobitak . Ali dobici koji se ostvaruju na tim mašinama su vrlo često dosta niži od uloga koje igrač postavi. Kazino nastavlja da uzima novac igraču, samo malo sporije, i igrač ni ne oseti da je ostao bez ozbiljne količine novca.

6) Audio vizuelni pozitivni nadražaji

Jarka svetla i snažni zvučni efekti postali neizostavni deo kockanja još od samih početaka ove industrije. Ipak, mnogi igrači ne shvataju da su ti efekti dizajnirani da drže pažnju igrača dugo vremena.

Postoji veliki broj ljudi koji u industriji kreira najbolje audio-vizuelno iskustvo. Zvuk treba da bude glasan taman toliko da se uklopi u okruženje, ali ne previše da ne bi odvlačio pažnju. Treba da je u sinhronizaciji sa stvarima koje se događaju ispred igrača. To daje igračima utisak da njihove radnje prave razliku i da oni direktno utiču na ishod igre. Isto se odnosi i na vizuale. Oni su svetli i prikladni, ali do nivoa da to ne smeta samoj igrivosti. Samo nešto u šta možete gledati kada vam koncentracija opadne...

7) Karakteristike zona

Kada govorimo o uzrocima koji dovode do kockarske zavisnosti, često spominjemo da je zavisnost vrlo često mehanizam koji potiče od negativnih emocija. "Zonu", koju je prva definisala istraživač Natasha Schüll, je ključ razumevanja ovog ponašanja.

"Zona", takođe poznata kao "kockarski vrhunac", je stanje svesti kada igrač postane kompletno omađijan igrom . Izgube pojam o vremenu, ponekad provodeći sate za stolom, dok im nešto ili neko ne prekinu trans.

Dve glavne komponente o kojima smo već pričali čine da igrači zapadnu u trans: zvučni efekti i vizuali. ALi postoji i treći aspekt o kom dizajneri igara misle kada kreiraju ove zarazne igre. Brzina igre je najbitniji aspekt. Ako je gameplay igre suviše spor, igračima postane dosadno. Ako je suviše brz, onda igrači postanu frustrirani. Dizajneri zbog toga programiraju igre da budu taman toliko brze da pogoduju igračima.

Ipak, postoji dodatna funkcija koja može da reši i ovaj problem Auto-play je nešto novo na kockarskom tržištu. Ova funkcija je postala sastojak u kockarskoj kulturi i niko više ni ne pomišlja da je izbaci. Ali ono što igrači ne shvataju da ova funkcija može biti prilično opasna pod određenim okolnostima. Nakon što pritisnete auto-play, vi više ni ne morate da igrate. Igra se igar sama, i zbog toga se može desiti da ne osetite koliko dugo igrate, niti koliko ste novca potrošili.

Zaključak

Zavisnost od kockanja je mnogo kompleksnija nego što većina ljudi to misli. U kombinaciji sa biološkim i psihološkim faktorima kreira ozbiljnog protivnika sa kojim se treba boriti. UKoliko pomislite da ste vi ili vama bliske osobe upali u zamku zavisnosti, preporučujemo vam da pročitate naš članak o simptomima i dijagnozama problematičnog kockanja. UKoliko poznajete nekog ko se već bori sa ovim lošim kockarskim navikama, molim vas da mu sugerišete naš članak kako prevazići kockarsku zavisnost ili našu listu centara za pomoć.

Da li bi vaši prijatelji smatrali ovo korisnim?

Podelite ovaj članak i obavestite ih.

Podeli